The tragic story of a group of prisoners, ordinary people, were detained in the camp at Lager in Naise at the beginning of WWII, after that mighty torture and abuse by the Germans, will try escape from the camp. A few succeeded.

Крајем 1941. године Гестапо је формирао први концентрациони логор у Југославији - Лагер Ниш. У логору су смештени политички затвореници, таоци, Јевреји и ухваћени и болесни партизани. Окосницу приче чини судбина нишке породице Зарић, оца и сина, а у првом плану су догађаји који се одвијају у логорској соби дванаест, названој соба смрти. Док Немци врше даноноћна стрељања, у логору се грозничаво планира бекство. Од 145 логораша, преко сто је успело да се докопа слободе.

Leta 1941 je sovražnik ustvaril prvo koncentracijsko taborišče v Jugoslaviji, imenovano Lager Niš. V njem so bili zaprti tako Judje, kot tudi politični zaporniki, talci in zajeti partizani. Med ujetniki sta tudi oče in sin iz Niša, ki tvorita osrednja lika ganljive pripovedi o upanju in preživetju. Ker Nemci podnevi in ponoči streljajo nemočne zapornike, se ujetniki odločijo, da bodo poskusili pobegniti. Njihov podvig se razvije v prvi množični pobeg iz kateregakoli nemškega koncentracijskega taborišča, saj jih je od 145 taboriščnikov uspešno pobegnilo več kot 100.